Kada je Stiven Spilberg odlučio da snimi svoj prvi ratni film Carstvo sunca koji je bio nominovan za čak šest Oskara širu javnost je upoznao i zainteresovao za radove Dž. G. Balarda na osnovu čijeg romana je i zasnovao film. Balarda, koji je do tada bio poznat mahom samo relativno uskom krugu ljubitelja naučne fantastike, danas smatraju jednim od najznačajnijih engleskih pisaca druge polovine prošlog veka. Njegove romane , pisane stilom koji je po njemu i nazvan „balardski“, definiše distopijska modernost, turobni predeli stvoreni ljudskom rukom i psihološki uticaj tehnoloških, društvenih i ekoloških promena na ljude. Ako do sada i niste čuli za ovog pisca, sigurno ste čuli (ili pogledali) film Sudar Dejvida Kronenberga koji je, kao potku, iskoristio istoimeni Balardov roman.
Dž. G. Balard je, kao dete bogatog biznismena, rođen u Šangaju u kome je proveo prve godine života. Ovaj grad je opčinio malog Blarada koji ga opisuje kao „mešavinu Las Vegasa i starog Rima, pun američkih kola i američkog izobilja“. Drugi svetski rat je proveo u japanskom logoru, a svoje uspomene iz tog perioda opisao je u polu-autobiografskom romanu Carstvo sunca. Nakon rata odlazi u Veliku Britaniju gde prvo pokušava da studira medicini u da postane pilot RAF-a, a završava kao pisac naučne fantastike.
Roman Dobrota žena, koji je nedavno u prevodu Tatjane Milosavljević objavila izdavačka kuća Laguna, predstavlja svojevrsni nastavak Carstva sunca i govori o Džimovim posleratnim godinama. Džim ima petnaest godina i nakon izlaska iz japanskog logora zajedno sa majkom zauvek napušta Kinu i vraća se u Veliku Britaniju. Iz jednog blještavog i dinamičnog društva dolazi u kastinski podeljenu i uvek kišnu zemlju.
U svoju novu domovinu mali Džimi je prošvercovao i traumatično iskustvo koje je doživeo neposredno nakon izlaska iz logora. Naime, nakon što je video bljesak atomske bombe bio je i svedok i sporog ubijanja kineskog zarobljenika od strane japanskih vojnika na staroj železničkoj stanici. Znao je da ne sme da interveniše i pomogne Kinezu jer i sam, veoma lako, može postati žrtva sveže poraženih vojnika.
Svestan da je Treći svetski rat na pomolu Džim napušta studije medicine i pridružuje se obuci za vojne pilote. Plan mu je da, kao pilot bombardera, ponese „jedan komad Sunca“ kojim će da uništi i da, što je još važnije, ponovo zadobije ono svetlo koje je video na železničkoj stanici dok je gledao kako Kinez umire. Ubrzo napušta i ovo zanimanje jer, makar na trenutak, sreću pronalazi u porodičnim vrednostima. Supruga i deca ga odvajaju od ratnih trauma. Ipak, nakon incidenta u kome strada njegova supruga Džim ponovo postaje svestan sveta koji je zatekao da se rađa nakon izlaska iz logora. U toku su šezdesete godine, doba dece sveća, eksperimentisanja sa novim drogama i seksom kao i i bezgraničnog nasilja ograničenih ratova i ubistva Kenedija koji su sve lepo pribeleženi i dokumentovani snimcima koji se neprekidno vrte na malim ekranima. Džimi strahuje da će društvo postati neosetljivo na nasilje upravo zbog svakodnevnog bombardovanja snimcima koji ih prikazuju. Jedino što je konstantno u njegovom životu jesu žene koje mu, na ovaj ili onaj način, uvek pomažu da prebrodi životne krize.
Kao čovek koji je i sam veoma rano u životu video svet u svoj njegovoj surovosti, čovečanstvo ogoljeno od naučenih trikova civilizacije i svedeno na osnovni instinkt za preživljavanjem po svaku cenu, kao i smrt u svoj njenoj veličanstvenoj banalnosti lišenoj bilo kakvog misticizma ili nadnaravnog Balard je uvek na granici da njegovo pisanje sklizne u naučnu fantastiku i apsurd. Čini se da ga samo groteskna nakaznost stvarnosti odvraća od toga da posegne za neverovatnim prilikom dokumentovanja viđenog i proživljenog. Dobrota žena je roman koji je čvrsto utemeljen u stvarnosti i u tome se i zasniva sav horor i osećaj neprijatnosti tokom čitanja. Opisujući svet i društvo onakvim kakvim ga vidi neko ko je lišen bilo kakvih obzira za uglađenim šminkanjem stvarnosti Dž. G. Balard u svom romanu skicira stravu i užas sveta stvorenog na temeljima strahotama rata „koji će okončati sve ratove“. Ili je, beše, u pitanju rat posle tog rata? Ili onaj posle?
Piše: Milan Aranđelović
