Deep cutovi na Sajmu knjiga. Lista od deset starih ili pomalo zanemarenih knjiga. Ako ste propustili neki od ovih naslova, Sajam je idealna prilika da ih dodate na svoju policu sa knjigama.
Pred Sajam knjiga preporuke se obično kreću u domenu novih izdanja i prestižnih edicija koje se tamo mogu povoljnije nabaviti. Međutim, za bibliofile i one koji se tako osećaju, Sajam je upravo prilika da potraže starije knjige, da nađu ponešto što su propustili, i ako je moguće da u toj potrazi dobro prođu. Zato ovoga puta pišem o knjigama koje verovatno neće biti skupe na ovom Sajmu, niti će biti promovisane, već će se kriti na dnu onih kanti sa rinfuzom, a ne zaslužuju tamo da budu.
Recycle Bin velikih
Dejvid Beniof – Grad lopova (Laguna)
Pre nekoliko godina, ovu knjigu sam kupio sasvim slučajno u Laguninoj knjižari u sklopu neke akcije, i to kao jednu od onih knjiga kojima treba da popunim broj artikala kako bih dobio popust. Danas se više ni ne sećam šta sam zapravo tog dana želeo da uzmem, a o Gradu lopova evo neumorno pišem i ovog Sajma. Uprkos tome što sam ozbiljno istanjio tiraž ove knjige često je kupujući prijateljima na poklon, pretpostavljam da će poneki primerak još uvek moći da se nađe, a svi koje sam darovao njome su mi i dalje prijatelji.
Dejvid Beniof je pre svega poznat kao scenarista, neki ga cene zbog 25. sata, neki zbog Igre prestola, ali on je i prozaista, a Grad lopova je izvanredan pustolovni roman smešten u vreme opsade Staljingrada o dva dečaka koja moraju da sakupe jaja za svadbenu tortu kćeri ozloglašenog čekiste i tako izbegnu smrtnu kaznu. Roman je vešto napisan, izuzetno uzbudljiv, i što je najvažnije nimalo ne liči na svedenu prozu kakvu pišu scenaristi. Beniof je napisao pravi roman koji se maksimalno služi svim onim mogućnostima koje nudi proza. Mada, ako nekada i dođe do ekranizacije, ovo je film koji bi bolje snimili Rusi nego Amerikanci.
Ernst Hafner – Braća po krvi (Laguna)
Braća po krvi Ernsta Hafnera, ni globalno ni lokalno, nije sasvim nepoznat roman. Ipak, reklo bi se da u ogromnoj ponudi Lagune koja nije baš usmerena prema ciljnoj grupi ove knjige nije u dovoljnoj meri afirmisan. Laguna je doduše imala bestseler o piscu koji je nestao u vreme nacističkih čistki – Kainov ožiljak, dočim Braća po krvi jeste roman jednog takvog pisca. Hafner je bio pisac, novinar i socijalni radnik koji je nestao u periodu nacizma, a njegov roman je zabranjen. Pre nekoliko godina, Braća po krvi su reizdata u Nemačkoj sa velikim publicitetom. Reč je o vrlo snažnoj hronici života mladih otpadnika na ulicama vajmarskih gradova, u periodu bede i inflacije. Hafnerov stil je sveden i klinički ali efekat romana je u ravni najuzbudljivijeg Dikensa.
Veselin Gatalo – Geto (B92)
Besnilo Borislava Pekića legitimisalo je srpski žanrovski roman tako što ga je napisao pisac sa ambicijama u domenu visoke književnosti. Mostarac Veselin Gatalo je uradio nešto slično pre nekoliko godina sa romanom Geto. Ovde imamo posla sa postapokaliptičnim pustolovnim romanom koji u mnogim detaljima komunicira sa Putem Kormaka Mekartija, a u mnogim ga, rekao bih i prevazilazi. Bosna je izolovani prostor bezakonja u budućnosti. Ljudski i svaki drugi otpad se upumpava u nju od strane svetskih sila. U njoj ipak postoji jedan mladi čovek, sa svim predispozicijama da postane heroj.
Lora Lipman – Šta mrtvi znaju (Evro Giunti)
Primetili ste da jedan od junaka čuvene serije Žica Dejvida Sajmona čita neku knjigu? To je bio jedan od romana Sajmonove supruge, nekadašnje baltimorske novinarke Lore Lipman. Doduše, nije baš ta konkretna knjiga prevedena kod nas, ali rekao bih da je Šta mrtvi znaju, možda i Lipmanicin ponajbolji krimić. Njen rukopis karakterišu izvanredna karakterizacija, rekonstrukcija vremena i mesta dešavanja i zamršen zaplet koji nekako uvek uspeva da se svede na jednostavne i psihološki ubedljive motive.
Branko Dimitrijević – Osveta malog princa (Čarobna knjiga)
Čarobna knjiga je u pogledu dizajna korica za ovaj magnum opus poznatog dramskog pisca i prozaiste Branka Dimitrijevića napravila jedan izvanredan potez, grafički se nadovezavši na korice Pinčonove Skrivene mane. I zbilja, Dimitrijevićev roman jeste svojevrsni srpski blizanac ovog poznog Pinčonovog romana u kome se intoksikacija, zavera i smena epoha prelamaju kroz jednu ubedljivu lokalnu prizmu, na relaciji Srbija-Amerika. Osveta malog princa je duhovit, obiman i kaloričan roman što se u ovim danima na brzinu napisane srpske proze vrlo retko sreće. Nažalost, u sezoni kada je izašao nije imao sreće sa nagradama i tada je port za modernu internet konspiraciju sasim nepravedno zauzeo Vladušićev Mi, izbrisani. Srećom, na ovom Sajmu imate priliku da ispravite istorijsku nepravdu.
Recycle Bin malih
Neverovatni Miki – Labudoliki paunovi moraju umreti (Everest)
Ovo je knjiga koja podrazumeva malo ubeđivanja i poneku ogradu. Nije reč o starom izdanju per se, štaviše ovo mu je prvi Sajam knjiga, ali rekao bih da knjiga nezasluženo nije uspela da zaživi. Ubeđivanje za početak mora da padne zbog pogrešne odluke pisca da se potpiše kao Neverovatni Miki umesto kao Milan Aranđelović čime je umnogome ostavio utisak kao da je reč o samizdatu nekog kretena, a ne o jednom od najzanimljivijih srpskih SF romana, sa koricama koje je dizajnirao Aleksa Gajić. Postoji doduše jedan deo čitalačke publike koji bi i pod krštenim imenom Mikija rado proglasio za kretena (ili još nešto gore) iziritiran njegovim parodiranjem imaginarijuma pravoslavlja i srpske crkve. No, ako možete da pređete preko toga, a ne kažem da je lako, čeka vas maštovit i duhovit futuristički roman u formi SF krimića, komični Minority Report koji je legao čak i meni, kao nekome ko zapravo jedva da podnosi humor u SFu, naročito kod nas.
Jens Lapidus – Laka lova (VBZ)
Roman Jensa Lapidusa Laka lova je sa velikim zakašnjenjem, uprkos apelima srpskih fanova, dobio i srpsko izdanje koje je omogućila Laguna. Za to izdanje ne znam kakvo je jer sam prvobitno već čitao izdanje VBZa nekada dostupno kod nas, i ono je bilo zaista izvanredno. Nažalost, Lapidusovi romani dolaze u region posle vrlo uspešnih ekranizacija, od kojih se Espinozina s pravom smatra remek-delom savremenog evropskog krimića. Ono što je u ovom krimiću zanimljivo, pored vrlo pitkog Lapidusovog stila jeste prikaz jugo-mafije u Švedskoj. Naši su prikazani vrlo ubedljivo i jedini detalj koji je ostao začuđujuće slabo postavljen jesu imena srpskih junaka. No, u VBZovom izdanju, to nije prevelika briga jer je prevod odličan, sa puno anotacija koje razjašnjavaju niz stvari sa kojima svaki čitalac ima problema (koliko je švedska kruna u našim parama, za početak). Ako uspete da nađete to izdanje, za njega vam garantujem, a Lagunino prelistajte, pa ako vam zaliči na ovo o čemu govorim, nećete previše pogrešiti.
Zoran Ferić – Kalendar Maja (Profil)
Sajam knjiga je idealna prilika da kupite ovu inače dosta skupu knjigu po relativno povoljnoj ceni. Uprkos tome što nije nova, izašla je pre četiri godine, i što je generalno kod nas dostupna, ova knjiga je ipak uvozna i najjednostavniji način da je nabavite a ne budete opljačkani je Sajam. Ruku na srce, ni da ste je kupili po punoj ceni preko godine ne biste puno pogrešili. Ovo je jedan od onih velikih romana koje kada počitate ništa vam neće biti potrebno neko vreme, osim velike količine novca da je opet kupite i nekome poklonite. Bildungs priča o sazrevanju zagrebačkog ginekologa, njegovoj velikoj ljubavi, potonuću u dubine seksualne perverzije i izranjanje iz nje, ali i priča o epohi, i svojevrsna porodična hronika, u Ferićevom rukopisu dobijaju začuđujuću univerzalnost i mogućnost da komuniciraju sa svim generacijama. Ova knjiga je značajan događaj u regionalnoj književnosti poslednjih nekoliko decenija.
Luj Altiser – Ideologija i državni ideološki aparati (Karpos)
Ovo je jedna od onih knjiga koje svako domaćinstvo mora da ima, a naročito ona koja su već pribavila sve prevode Slavoja Žižeka. Altiser u ovoj knjizi produbljuje pojmove ideologije i subjektivnosti, razrađujući mehanizme korišćenja ideologije kao sredstva kojim društvene grupe stvaraju i reprodukuju uslove svoga postojanja.
Borivoj Radaković – Jako (Rende)
Radakovićeve priče su me inicirale u hrvatsku književnu scenu okupljenu oko Festivala alternativne književnosti, i uprkos tome što je on sam vidno manje darovit od Ferića, i vidno manje etabliran od Jergovića, i dalje zaslužuje pažnju. Ova zbirka je izvanredna, odolela je zubu vremena i zaslužuje da bude izvađena iz kante sa starim izdanjima.
P.S. Čitaoci za sada imaju koristi od toga što se knjiga kod nas i dalje tretira kao obična roba kojoj kako vreme prolazi cena opada. Ipak, to vremenom stvara kulturu izbegavanja novih izdanja i čekanja da ona pojeftine, a sve to zajedno u perspektivi može imati posledice na izbor koji će nam izdavači nuditi. Stoga, pored starih knjiga ne treba zanemariti ni kupovinu novih kako bi se podržali izdavački pokušaji da budu aktuelni i raznovrsni.
Autor: Dimitrije Vojnov
Izvor: Before After
