Zamolili smo dramaturga, scenaristu i filmskog kritičara Dimitrija Vojnova da za Bookvar preporuči na osnovu kojih filmova bi vredelo napisati knjigu i koji pisci bi mogli da se prihvate tog zadatka. Evo šta nam je odgovorio:
Mišel Uelbek – TOPLOTNI UDAR
TOPLOTNI UDAR (Suntan) Argitisa Papadimitropulosa je film koji bih lako mogao da zamislim kao roman Mišela Uelbeka. Uprkos tome što je Uelbek žestoko ekranizovan, i kao pisac i kao javna ličnost, a jedan roman je i sam režirao, čini mi se da do sada nije imao sreće da autori obuhvate sve one slojeve koje njegova proza nosi. Papadimitropulosov film, inače prikazan na ovogodišnjem FESTu čini mi se nudi viziju kako bi jedna optimalna ekranizacja Uelbeka iz vremena PLATFORME mogla da izgleda.
Džejms Grejem Balard – PARAZITI UBICE
Dejvid Kronenberg i Balard se se proželi u ekranizaciji romana SUDAR (Crash) i iz kultne knjige nastao je kultni film. Ako imamo u vidu značaj tog Balardovog dela i njegov uticaj na percepciju novog urbanizma sedamdesetih, ne treba da čudi da je na kraju završio u Kronenbergovim rukama jer je ovaj kanadski klasik od samih svojih početaka pronalazio sebe u balardovskim ambijentima i mračnim slutnjama. Rani Kronenbergov klasik PARAZITI UBICE (Shivers) zato lako mogu da zamislim kao Balardov roman. Nažalost, sam Balard nije dočekao izlazak Kronenbergovog vlastitog romana PROGUTANA. Verujem da bi bio zadovoljan.
Filip K. Dik – OTVORI OČI
Rani Amenabarov film OTVORI OČI (ABRE LOS OJOS) mogao bi se smatrati svojevsnom ekranizacijom nenapisanog romana Filipa K. Dika. Kasnije će Kruz snimiti rimejk ovog filma u režiji Kamerona Kroua, a usput i ekranizovati Dikov SUVIŠNI IZVEŠTAJ (Minority Report) sa Spilbergom. Pa ipak, iako je Kruz nešto namirisao kod Amenabara ni Holivud, ni Amenabar sam to nisu mogli da ponove. Na svu reću, Amenabarov scenarista Mateo Hil se osamostalio i snimio film REALIVE koji bismo mogli smatrati još jednom ekranizacijom nenapisanog romana, ovog puta iz pera Mišela Uelbeka, i to iz faze MOGUĆNOSTI OSTRVA.
Predrag Raos – COLOSSAL
Film Naća Vigalonda o ženi koja shvata da ima moć da kontroliše kaiđua u sred Seula ima toliko bezobraznu premisu i tako zanimljiv spoj bekrijskog humora i visokog petparačkog SF napona, da kao da dopire iz neke od “blesavih priča” klasika jugoslovenske naučne fantastike Predraga Raosa. Do njega nam je posle pomena Balardovog SUDARA čiji je kultni prevod on radio bilo prosto suđeno da dođemo. Ko se nije upoznao sa Raosovim opusom a voli naučnu fantastiku ili dobru jugoslovensku književnost, treba da požuri.
Miroslav Lazanski – WHISKEY TANGO FOXTROT
Uprkos tome što je ovaj film Džona Rekue i Glena Fikare baziran na memoarskoj prozi Kim Barker, mislim da bi Miroslav Lazanski imao materijala za sočniji roman ako se ikada da napiše nešto ovakvo. Njegova dosadašnja proza bazirana na istorijskim događajima kojima je svedočio ili o kojima je znao bila je dosta pitoma, a verujem da ima smisla za humor da napiše nešto ovakvo.
+ bonus
Džejms Elroj – PRAVI DETEKTIV SO2
Druga sezona serije PRAVI DETEKTIV (True Detective) deluje kao nesvesna ekranizacija proze Džejmsa Elroja. Najšira čitalaka publika poznaje Elroja po romanima iz “l tzv. “losanđeleskog kvartera” ili “tabloidne trilogije” koji su se dešavali u epohi, u četrdesetim odnosne od pedesetih do sedamdesetih. Međutim, ne treba da zaborave Elrojev serijal odličnih savremenih romana o tvrdom detektivu Lojdu Hopkinsu koji su čak dobili i svoju ekranizaciju sa Džejmsom Vudsom. I kasnije su ekranizovane neke jako interesantne i tvrde Elrojeve policijske priče kao GOSPODARI ULICE (Street Kings) ili TAMNO PLAVA (Dark Blue) koje je pisao direktno za film. Druga sezona PRAVOG DETEKTIVA nadovezuje se na obe Elrojeve linije – po zaletu je bliska “losanđeleskom kvartetu” a po senzibilitetu junaka Lojdu Hopkinsu. Lako bih mogao da zamislim Picolatov scenario u formi Elrojeveog romana.
