Kada je izdavačka kuća Akashic Books iz Bruklina objavila zbirku priča Bruklin noar nisu ni pomislili da će ova imati toliko uspeha i da će nakon nje, uslediti čitav niz sličnih knjiga. Početna ideja nije bila da se započne posebna edicija, jer kako i sam osnivač ove izdavačke kuće Džon Templ kaže, „antologije nisu komercijalne“. Međutim, nakon velikog uspeha zbirke Bruklin noar ova izdavačka kuća nastavila je sa izdavanjem noar priča iz celog sveta (do sada je objavljeno 114 zbirki). Početna ideja je bila da daju omaž Bruklinu, gradu sa velikom etničkom raznovrsnošću. I tako je sve počelo.
U srpskom prevodu ove zbirke počela je da objavljuje izdavačka kuća Službeni glasnik. Prvo je izašla zbirka priča Istanbul noar (o kojoj je Bookvar već pisao), zatim Amerika noar , zatim zbirka Sankt Peterburg noar (o kojoj, takođe, možete čitati na Bookvarovom sajtu), a nedavno je, u prevodu Milana Đurića, objavljena i zbirka Dablin noar.
„Irska ekonomija koja navodno napreduje krupnim koracima – „keltski tigar“ – dovela je Dablin na svetsku pozornicu, mada se ovde na grad ne gleda baš u ružičastom svetlu“, kaže u uvodniku urednik ove zbirke Ken Bruen. „Crni irski humor blista u svim pričama, kao da su pripovedači instiktivno znali: ako hoćete da bude dablinsko, onda mora biti zabavno kao greh, mračno kao osmeh na Džojsovom licu kada je saznao da je uvršten u spisak zabranjenih knjiga. Biti Irac znači plesati na „Titaniku“; smeh je dosta najbolja osveta, to je naš svojstveni način da poravnjamo račune.“
I, zaista, priče ne prikazuju tradicionalnu Irsku, kakva i dalje živi u našim romantičnim predstavama o njoj. Tu više nema leprikona i sveštenika predatora. Ovo je vrla, nova, Irska zemlja u kojoj su uvek dobrodošli ljudi, kapital, programeri, gej brakovi, abortusi, hipsteri, turisti… A opet to je i dalje Irska koja sve nove sastojke izmeša u svoju jedinstvenu i nepromenjivu tradicionalnu smesu. Još uvek je to Irska pabova, piva, nasilja, opasnih kvartova, prevaranata, droge, pilićara i secikesa… A sada je u sve to ušao i globalni kapital, bankarske prevare, krupni igrači, berzanski špekulanti, penzionisani radnici IRA-e (i njihov kapital), raznorazni turisti iz svih krajeva sveta…
Irci su se pobrinuli i da ova zbirka bude sasvim različita od ostalih, tako da su ceo koncept okrenuli naglavačke. Osim da samo irski autori pišu noar priče o svojoj zemlji, urednicu su odlučili da vide i kako svet vidi Irsku i Irce. Zato su pozvali i neke od najboljih stranih autora iz Amerike, Britanije, Evrope i Kanade da napišu priču za ovu zbirku. Postavili su izazov da ovi prikažu svoj Dablin i to u noar maniru. Tako smo, na primer, dobili priču koja se seli iz Budimpešte u Dablin, a koju je napisao jedan Teksašanin. Jedna druga priča, koju je napisao Englez i Mančestera, predstavlja viđenje Dablina tako surovo kao da ju je napisao neki Kelt.
„Poprilično ličiš na jebenog Irca za jednog Ješu iz Njujorka, Džimi – odlično ćeš se uklopiti u Dablin“, kaže junak jedne od priča. Ovo možda na najbolji način opisuje kakva je zbirka priča u pitanju.
Pokušaćemo da vam nagovestimo o čemu se radi u pričama iz ove knjige.
Kristi je slučajno popio jednu limenku Fante koja je pripadala gospodinu Vorenu. Sada je gospodin Voren ljut zbog ove krađe i poslao je Pi Džeja da utera dug (jedan dolar za Fantu i milion dolara kao taksa za krađu). Dok Kristi čeka neizbežno strah mu čuva najbolji ortak Mali Majk. Njih dvojica odlučuju da se suprotstave Pi Džeju, a jedino oružje koje imaju je „alatka“ Malog Majka duga trideset i tri centimetara. Kako se završio ovaj obračun možete saznati u priči Napad na Pi Džeja.
U priči Ono crno otkrivamo kako je biti jedini crni Irac u Dablinu i kako prevariti prevaranta.
Edmind Berk je napustio Irsku kada su u njoj vladali beda, tama i sveštenici. Sada, dvadeset godina docnije, Irska je postala keltski tigar i Ed može da se vrati i da pravi veliku lovu. Svi njegovi prijatelji su tu, dobro ušuškani na pozicijama moći i uticaja i opasniji nego što je katolički kler ikada bio. Da li će Ed preživeti opasnosti koruptivnog kapitalizma otkrijte u priči Tribunal.
Mnogi američki turisti zamišljaju Irce kao krezube čobane u grubim belim džemperima i crnim čizmama koji recituju Jejtsa i sateruju ovce s kamdžijom u jednoj i kriglom piva u drugoj ruci. A i generalno, američki turisti su nesnosni. Neko bi morao da im stane na put i smanji njihovo brojno stanje. Upravo to je odlučio da učini nervozni irski taksista u priči Portret ubice u mladosti.
Džimi Lou je njujorški računovođa čija je firma radila sa baš mnogo (tuđeg) novca. Svestan je da se prerano oženio neprivlačnom suprugom i da mu je život, zapravo, protraćen. Međutim, nova koleginica Margot počinje da mu budi snove i ponovo pokreće zgrušanu krv u njegovom telu. A i novac je tu. Istina, ne njegov, ali on je zaista sjajan računovođa. Kako će se završiti ova avantura oktkrijte u Dablinu i u priči Najbolji deo.
Jedan od najvećih banakarskih skandala u Londonu uništio je na hiljade života. Pola milijarde je izgubljeno, a najmanje petoro ljudi je zbog svega izvršilo samoubistvo. Broker koji je odgovoran za ovo osuđen je na četiri godine. Pušten je posle tri godine zbog odborg vladanja. Nakon izlaska iz zatvora on odlazi u Dablin i otvara pab koji posvećuje muzičaru Roriju Galaheru. Kada je posao najzad krenuo na bolje dvojica sumnjivih tipova mu nude da uspostavi vezu sa Rorijevim duhom, ali tu si u duhovi prošlosti koji se mogu pokazati kao opasni po život. Priča Duh Rorija Galahera nas uči da je nemoguće pobeći od duhova.
Keti je pobegla iz Njujorka u Dablin kako bi zaboravila svog verenika Džima. Džim ju je varao, ponižavao, omalovažavao, vređao i vreme je da raskine sa njim. Međutim, Dablin je pun prevaranata i Keti postaje njihova žrtva. Sve ovo utiče da Keti, u priči Izgubljena u Dablinu, počne da preispituje svoje stavove o Džimu i raskidu.
Svi Irci su braća i borili su se zajedno u IRA-i. Džek Dugan je jedan od njih. Konobarica Ketrin Kolins je, po njegovom mišljenju, „ukvarena roba“ prema kojoj se tako valja i odnositi. Ipak, iako Ketrin nije sestra ona nešto drugo jeste. Dugan će to naučiti na bolniji način u priči Ukvarena roba.
U priči Skenjaj ih, zemljak saznajemo šta se desi kada posle pljačke banke lopov pokuša da zavrne kolegu. Neko je nekoga prevario i sada mora da plati zbog toga. Šagsa su poslali u Dablin da ispuni poslednju želju svog gazde i donese skrotum izdajničke gnjide Barija Felana. Međutim, Šags je stigao taman na vreme za Barijevu sahranu. Jedino rešenje koje on vidi jeste da pred okupljenima otvori sanduk i obavi poveren mu zadatak… Sa druge tu je i pokojnikov sin, ali ni on nije mačiji kašalj.
Glavni junak priče Popišani Čeh je mladi Amerikanac koji želi da postane pisac. Misli da će mu boravak u pragu i iščitavanje Uliksa pomoći u tome. Međutim, jedino što radi jeste ispijanje piva sa tajanstvenim Čehom Tomanom. Godina je 1994. i Češka se otvara za američke wannabe pisce i IRA-kapital. Toman želi da pomogne prvo, a da zaustavi potonje.
Gvozdeni Kurt je vođa dablinskih neonacista. Izaziva strah kod društvenog taloga i ljudi na margini. Krupan je, „građen kao klonjara od cigle“, ćelav, s bradom, tetoviran svuda… i ne postoji. Kurta su izmislili policajci kako bi njime plašili sitne kriminalce. Međutim, Gvozdeni Kurt se pojavio počeo da kažnjava grešnike i da čisti ulice od lokalnog taloga. U čemu je tajna otkrijte u priči Gvozdeni Kurt.
Patrik Džefers sleće u Dablin i na svom putu do cilja utiče (ili ne) na ljude sa kojima dolazi u kontakt. Interesantno je da gotovo niko nije čuo za prezime Džefers iak ovaj tvrdi da je irskog porekla. Jedina osoba koja je čula za to prezime jeste i cilj samog Džefersa. Saznajte i vi u priči Džefersonova smrt.
Bari je bogat i svaku svoju devojku (posle Moire) vodi u Irsku kako bi pokušao da oživi uspomene na odiseju koju je proživeo sa Moirom. Uvek kada se ispotavi da nijedna od njih ne oživljava Moirin duh Bari ih jednostavno otpusti. Blis je, sa druge strane, siromašna lepotica koja juri bogataše i koja je predvidela koji vetrovi duvaju, tako da je preduhitrila Barija. Ukrala mu je Ameriken ekspres kariticu i zbrisala. Sada je u Dablinu, na životnoj raskrsnici, i naleće na zgodnog Rorija koji je naprosto raspameti u svakom pogledu. Ponovo započinje igra mačke i miša. Odgovor na pitanja ko je predator, a ko plen pronađite u priči Bar za čašćavanje.
Rid je porodični čovek u srednjim godinama. Kod kuće u Galoveju ga čekaju verna supruga i blizanci koje obožava. Što onda Rid, naizgled nasumice, ubija ljude u Dablinu? Saznajte groznu istinu u svojevrsnoj “dilandogovskoj” priči Turistička ponuda.
Debora je fina jevrejska devojka iz Londona koja bi trebalo da se uda za Sema. Želja joj je da sa drugaricama porovede devojačko veče u Dablinu. Ona i njene drugarice odlaze tamo, posle šopinga odlaze da se zabave u Templ bar, a Debora želi da se igra igre istine. Koliko istina može da boli i da bude smrtonosna saznajte u priči Devojačko veče.
Zelmonete je igrač američkog fudbala koji je zbog upotrebe nedozvoljenih sredstava proteran iz američkog u evropski fudbal. Sada je u Dablinu u potrazi za nedozvoljenim sredstvima. Nekada je baš teško i opasno doći do koke. Međutim, kada te u stanu čeka super cica onda ti to daje snagu da se uspe u naumu. A snažni pastuv Zelemonte je Pravi čovek za taj posao.
Nekada je Irska odlazila u svet, a danas svet dolazi u Irsku. Zbog raznoraznih Pakistanaca, Indijaca i ostalih budista pošteni Irci ostaju bez posla. Tako besposleni oni svoj bes izbacuju tako što tuku manjine. Međutim, tu su i Englezi kojima su Irci manjina. U priči Novi prosperitet otkrivamo da batina, kao i sve ostalo, ima dva kraja.
Ako pitate autora ovih redova Dablin noar je najbolja zbirka noar priča koja je do sada objavljena na srpskom jeziku.
Piše: Milan Aranđelović