Aleksandra Filipović, Miloš B. Tomaš i Zoran Janković pokušavaju da ponude odgovor na pitanje da li postoje knjige za plažu.
Iako su mobilni telefoni uspeli da postanu dominantna razbribriga na svim poljima svakodnevnog života, još uvek postoje ljudi koji na plaži čitaju knjige. Nekada su to knjige u elektronskoj formi, a ponekad papirna izdanja.
Nedavno je jedna izdavačka kuća iz Srbije napravila pravu malu pobunu kada su objavili reklamu u kojoj su naveli da oni ne objavljuju knjige za plažu.
Publika je tako burno reagovala da su administratori ispod ove objave prvo počeli da brišu pojedine komentare, da bi na kraju isključili mogućnost bilo kakvog komentarisanja.
Zašto je ova reklama izazvala ovakvu buru negodovanja? Da li zaista postoje knjige „za plažu“ i one koje to nisu? Kako bi uopšte i definisali knjige za plažu?
„Knjige za plažu postoje kao sve konkretizovaniji i onda i neosporniji trgovinski konstrukt, i to u meri u kojoj je izdavaštvo (posebno ono šireg i/ili neselektivnijeg opsega) zapravo vid trgovine, odnosno, razmene dobara za novac“, objašnjava nam književni i filmski kritičar Zoran Janković.
„Vremenom je koncept knjiga za plažu prevazišao međe samo zgodne sintagme i zbilja se duboko ukorenio kao društveno prihvatljiv vid ponašanja čitalaca. Ako bismo pratili zdravorazumsku logiku, ljudi bi i na plažama i sličnim mestima čitali ono što i kako inače čitaju, jer tokom dokolice i odmora imaju više vremena za tu i dalje zahtevnu i suštinski samotničku rabotu.“
Na ovom tragu je i srpski književnik i autor romana Kineski san i Annus mirabilis Miloš B. Tomaš.
„Lično preferiram što teže knjige na moru, jer tad imam vremena da im se posvetim“, ispričao nam je.
„Dva leta za redom sam čitao Pekića. Sve knjige mogu biti za plažu i ne slažem se sa mišljenjem da su knjige koje čitamo na moru “laganije”. Čitalac kreira svet u svojoj glavi i sasvim je svejedno gde se nalazi.“
Sa njim se slaže i srpska književnica i satiričarka Aleksandra Filipović, autorka romana Serafina Krin i poslednji grifon, Serafina Krin i Srce sveta, O krilima i čudima.
„Što se mene tiče, sve knjige su knjige za plažu“, kaže ona.
„Neko na plaži voli da čita ljubavne romane, a neko Ničea i to je sasvim u redu. Ne postoji dobar ili loš književni žanr, postoji samo dobra ili loša knjiga. Važno je da čitate knjige i to upravo one koje vam u tom trenutku odgovaraju. Život je suviše kratak, a broj napisanih knjiga suviše veliki da bismo se mučili čitajući knjigu koja nam u određenom trenutku ne “leži”. Ljudi su različiti, a broj knjiga ogroman, pa svako može odabrati štivo koje će uneti u svoj um. Stoga, dok na ležaljci ispijate svoje omiljeno piće i slušate šum vode, ako želite da čitate o tome kako je “bog mrtav” ili o tome kako je Majkl prevario Saru, samo napred. Vaš život, vaša pravila.“
Sa druge strane, kritičar Zoran Janković upozorava na jedan negativan trend.
„Malobrojni su danas oni koji i dalje čitaju, a još malobrojniji oni koji pažljivo biraju i zaista poznaju ono što čitaju, te su knjige za plažu dobacile i do kote osnove za superioran i nadmen odnos, u smislu – na plaži čitamo bar knjige za plažu, a većina drugih opet ni to, ni toliko“, kaže Janković.
„I to je u redu, jer i izdavačko-knjižarska konfekcija koja se plasira pod izgovorom knjiga za plažu ljude uči barem bazičnoj pismenosti, odnosno, gde ide tačka-zarez, šta bi označavala apozicija, gde je prirodno mesto da se pokrene novi pasus, gde se koristi malo slovo, a gde veliko… I eto nekakve vajde i od tog okoštalog konstrukta, koji je u međuvremenu postao i moda, a za neke i potreba i navada.“
Na pitanje kako on bira knjige za plažu Janković kaže da ne pravi razliku.
„Plaže zbog problema baš osetljive kože slabije pohodim, ali ako pričamo o idejnom konceptu, u okolnostima odmora, dokolice, predaha… čitam ono što bih čitao i inače“, otkriva Janković.
„I po pitanju čitalačkih preferenci, moj životni i i svetonazorski moto glasi – samo bahato, samo ambiciozno…“
„Kao što rekoh, što obimnije i ozbiljnije“, dodaje Miloš B. Tomaš.
Aleksandra Filipović voli da spoji lepo i korisno.
„Za mene čitanje na plaži predstavlja poseban događaj“, objašnjava ona.
„Radujem mu se jednako kao odmoru samom. Osluškujem sebe i svoje trenutne čitalačke želje i u skladu s tim pažljivo biram knjige. Nekoliko godina unazad, na plaži najviše volim da čitam knjige koje su povezane s mojim poslom. Budući da pišem romane za mlade, a poslednjih godina pišem serijal o Serafini Krin, koji spada u žanr komične fantastike, na plaži čitam upravo to, knjige iz domena fantastike. U njima tada najviše uživam. Talasi, zalasci sunca i bajkovite avanture se meni, u ovom trenutku života, savršeno uklapaju.“
Evo kako nam je odgovorila na pitanje šta će ove godine poneti na plažu.
„Čitam serijal Utočište za bajke Brendona Mala“, kaže Filipović.
„Pročitala sam dve knjige iz serijala, ostalo mi je još tri, taman da mi potraju do kraja leta. A sve ću malo preseći i Ničeom, što da ne.“
Miloš B. Tomaš će u Grčku poneti knjige nekih svojih prijatelja i poznanika.
„Jedna će biti od Mladena Milosavljevića, a druga od Miloša Ilića“, kaže Tomaš.
Zoran Janković se nada da će imati dovoljno vremena da na plaži pročita Hteo sam da ćutim – Šandor Marai, Popis nekih gubitaka – Judit Šalanski, Hoću da znam zašto – Šervud Anderson, I oslobodi nas sveg zla – Santjago Ronkaljolo kao i knjigu Vladar sveta – Robert Hju Benson.
Pripremio: Milan Aranđelović
