Knjiga „Sve za lepotu“ Igora Marojevića sumira ono što je bilo i nagoveštava ono što će biti u opusu jednog od naših najboljih autora.
„Svaka promena je dobra“, kažu u animiranom filmu Kralj lavova. A znamo da Diznijevci nikada ne lažu.
Da je zaista tako pokazao je i slučaj književnika Igora Marojevića koji je promenio izdavača i iz Lagune prešao u Deretu.
Osim što je Marojević nastavio da piše nove stvari u ritmu na koji je navikao svoju publiku, jedan od benefita koji je doneo ovaj transfer otelotvoren je u knjizi Sve za lepotu.
Priređujući novo izdanje starih priča olakšano je da se sa ranijim kratkim formama ovog autora upoznaju oni koji nisu imali prilike zbog toga što su neke knjige odavno bile rasprodate. Tako su u ovoj knjizi svoj put pronašle priče objavljene u zbirkama Tragači (2001) Mediterani (2006. i 2008) kao i priče iz zbirke Beograđanke (2014). Da ovo ne bude čist reprint, takozvani integral ili the best of, pobrinuo se autor koji je priče, u većoj ili manjoj meri, izmenio i dao im i konačan izgled kakav nisu imale u „prošlom životu“.
Možda i najbolja stvar, kao svojevrstan bonus, jesu dve priče u odeljku Smrti poznatih koje upravo u ovoj zbirci imaju svoju premijeru.
U prva tri odeljka Marojević donosi kratke priče koje u svom fokusu imaju, kako i sam naslov knjige govori, lepotu. Ta nedokučiva i nedostižna lepota nije uvek svedena na vizuelno ili telesno, mada nije da se od toga beži. Ovo potonje naročito je očigledno u priči u kojoj se kao specijalne gošće pojavljuju Ćićolina i Moana Poci, ikone onih poslednjih generacija koje su po dozu pornografskog sadržaja pohodili bioskopske sale.
Pornografija, silikonska ulepšavanja ili prostitucija samo su „začinsko bilje“ ove zbirke, u kojoj se mnogo više pažnje posvećuje potrazi za strašću, večitoj žudnji, odsustvu hrabrosti da se zakorači u novo ili pruži ruka ka sanjanom.
U pričama se obuhvata i vremenski raspon od Velikog rata, Španskog i Drugog svetskog rata, preko dešavanja u Jugoslaviji, sankcija i nemaštine devedesetih, pa sve do današnjeg doba interneta i mobilnih sokoćala.
Poslednji odeljak, kao što mu i sam naziv glasi, posvećen je smrtima poznatih gde „gostuju“ Frederiko Garsija Lorka, Ante Pavelić, Milan Stojadinović…
Kao specijalni gost, na marginama jedne od priča, kameo ulogu ima i naš proslavljeni Bata Živojinović.
Sve za lepotu je knjiga koja povezuje ranije radove Igora Marojevića sa delima koje stvara ili bi trebalo da kreira u budućnosti. Ona sumira ono što je bilo i nagoveštava ono što će biti u opusu jednog od naših najboljih autora.
Piše: Milan Aranđelović
