Borislav Stanić je diplomirao književnost i srpski jezik u Novom Sadu. Radovi su mu zastupljeni u štampanoj i elektronskoj periodici ex- Yu prostora. Pravi gifove i analogne kolaže. Živi u Subotici. Nakon knjige Rupe nedavno mu je objavljena druga knjiga poezije Karaoke kapitalizam. Ovo smo iskoristili kao povod da malo popričamo sa njim.
- Pojam „karaoke“ iz naslova direktno upućuje na poetski stil cele zbirke: matrica je njihova, tekst je njihov, a ja pevam kako hoću i namerno se poigravam onim što mi je unapred zadato, pokazujući time da imam svoje mišljenje, slobodnu volju i smisao za humor? Da li je to neka vrsta subverzivnog delovanja?
Ako ga Vi posmatrate kao subverzivno, onda to sigurno i jeste. Dosadašnji književni poredak u kojem autor i delo imaju privilegovano mesto, dok je čitalac sveden na pukog konzumenta, je istrošen model koji je iscrpeo razloge svog postojanja i možemo ga slobodno prepustiti sećanju.
Čitalac je tokom istorije bio posve nebitna pojava. Njegova je funkcija svedena na ogledalo u kojem se zrcali autorova veličina. Uglavnom ga vidimo kao invalida kojem književna kritika, sa licencom za odvajanje žita od kukolja, pomaže da ne zaluta u bespućima teksta. Sa teorijom recepcije njegovo stanje se popravlja: priznat je kao pasivna svest koja treba da dopuni mesta neodređenosti što ih je autor vešto osmislio i znalački uobličio u tekst. Dodelila mu se ulogica. Status potrošača mu je zajamčen. Međutim, shvativši da je jezik sredstvo pomoću kog se istina konstituiše i da je dovoljno izmeniti značenje nekoliko reči da bi se promenio postojeći ili stvorio novi svet, čitalac je otkrio kakvu moć poseduje u svojim rukama.
- Poigravajući se isečcima iz zakona, priručnika, brošura, novina, školskih udžbenika i rasprava sa internet foruma, delimično otkrivate prikriveni smisao operativnog sistema u kome živimo i oblikujete preuređeni spisak beščašća i besmisla. Međutim, kao što i Umberto Eko kaže, govoreći o primerima upotrebe spiskova u književnosti, spisak je samo „uzorak, primer ili nagoveštaj, prepuštajući čitaocu da zamišlja ostalo“. Кoliko je danas takvih čitalaca, u sistemu koji nas zasipa gotovim receptima za srećan život i uspešnu karijeru, savršeno zdravlje i vrhunsku mudrost, laku zaradu i lagodan život jedne biljke u saksiji?
Više nego ikada ranije u istoriji. Dok se lamentira nad tužnom sudbinom književnosti, ona se već uveliko preobrazila i živi nikad punijim životom. Zahvaljujući čitaocu. Čitalac je preuzeo aktivnu ulogu proizvođača književnosti/umetnosti. On se već uveliko koristi svim raspoloživim sredstvima kako bi jezik zahvaćen osteoartrozama otkoštio. Disperzivnost prisutnih praksi aktivnog bavljenje jezikom i proizvodnjom značenja (kao primere navešću praksu (raz)gradnje jezika medija koju sprovodi Mr. Zajebavancija, i FB platformu Dživdžan zbori, u kojoj svi članovi aktivno učestvuju u (de)konstrukciji svakodnevnog jezika) upravo govore u prilog tezi o bujanju novih modela bavljenja stvarnošću jezika.
- Jedna od pesama nosi pomalo orvelovski naslov Кorporativna filantropija, što je čist oksimoron, vrhunski sarkazam koji u trenutku ogoljuje svu čudovišnost sistema. Da li je svaki pokušaj oslobođenja od takvog sistema, koji je očigledno vrlo složen, snažan i podmukao, osuđen na propast? Da li naše svesno i odlučno delovanje može dovesti do rušenja sistema ili je i ono samo odušak, dozvoljeni ventil, nešto poput tolerisanja opijanja robijaša u Zapisima iz mrtvog doma F. M. Dostojevskog, dok sistem ostaje neoštećen i samo menja masku?
Čitačka praksa učinke svojih iskustava smatra nekanonskim. Značenje koje se pridaje tekstu zavisi, koliko od materijalnosti samog znaka i medija putem kojeg se prenosi, toliko i od konteksta čitanja, i već koliko sutra ono može biti sasvim drugačije. Dakle, uvođenje čitačke prakse u književno polje ima široke reperkusije na redefinisanje pojma književnosti. Socijalne, ekonomske i političke posledice će biti sveobuhvatne jer se pojavljuju tekstovi koji ne žele stvarati nove kanone i čiji je cilj razgradnja jezika koji prenosi istine vladajuće klase; razgradnja jezika koji moćnike čini moćnijima, a potlačene još potlačenijima. Ovakvo bavljenje jezikom ima karakter revolucije, onako kako su je Zamjatin i drugovi shvatali: kao neprestano kretanje i biranje trenutno optimalne mogućnosti za ostvarenje svih kreativnih ljudskih potencijala (optimalna projekcija).
- Feudalizam, komunizam, kapitalizam… Šta je sledeće?
Komunizam, kao oblik besklasnog društva bez privatne svojine još nigde nije ostvaren; taj termin se koristio za društva kojima su vladale/vladaju političke partije sa komunističkim predznakom, ali to nije komunizam. Možda mi, ako budemo imali dovoljno znanja i hrabrosti, budemo živeli u komunizmu.
- Ćirilica ili latinica?
Umesto odgovora navešću nekoliko stihova iz pesme Srpski jezik u slatko-kiselom sosu:
Истина да РТС користи ћирилично писмо
али већ неколико година
очито планиски
и циљано
говори са латиничним нагласцима
то много погубније утиче на наш идентитет
него писање латиницом
- Na čemu trenutno radite?
Proizvodnja književnosti/umetnosti je još uvek stvar privilegovanih pojedinaca, dakle onih koji posle završavanja svakodnevnih obaveza mogu da uzmu knjigu u ruke i da ne zaspe od umora posle pet pročitanih redova. Trenutno nisam u toj poziciji. Radim na tome da sebi obezbedim slobodno vreme koje neće biti korišteno za odmor/spavanje.
- Кoji su pesnici kojima se rado vraćate?
Potražite na sajtu gradsubotica.rs komentatora koji se potpisuje sa Istina… ili neprevaziđenog Cedu Bradica na portalu politika.rs
- Кoji je Vaš savet mladim pesnicima i onima koji žele da se upuste avanturu objavljivanja zbirke poezije?
Poezija je sve ono što pesnik kaže da jeste poezija. Naravno, poželjno je da se samoproglasite pesnikom.
- Šta možete preporučiti za čitanje posetiocima Bookvara?
Moja preporuka svima je da makar prelistaju osnovnoškolske udžbenike za srpski jezik i istoriju, a posle toga da pročitaju Zakon o radu Republike Srbije. Verujte mi na na reč, nije potrebno da preduzimate nikakav put u Indiju, ovim vam je prosvetljenje zagarantovano.
Razgovarao: Vladimir Aranđelović
