#Bookstagrammer nedelje: @bukmarkic

Svake nedelje Bookvar predstavlja po jednog srpskog bookstagrammera ili bookstagrammerku. U pitanju su ljubitelji pisane reči koje preko Instagrama dele svoja književna interesovanja,  čitalačka iskustva, preporučuju zanimljive knjige, a sve to kroz recenzije praćene zanimljivim fotografijama na kojima su knjige u glavnim ulogama. Želja nam je da skrenemo pažnju na ove ljubitelje knjiga koji na svojevrstan način promovišu književnost i kulturu čitanja. Ovaj put smo odlučili da na ovom mestu ne predstavimo bookstagrammera već book bloggera Marka Kovačevića koji je na Instagramu poznat i kao @bukmarkic

• Kako ste postali bookstagrammer? Kako je sve počelo?

Ne smatram sebe bukstagramerom, već blogerom. Blog sam napravio pre nekih pet godina i bavio sam se prikazima i recencijama, pa sam Instagram za blog napravio tek nekoliko godina kasnije i to kao dodatak blogu, i tako je ostalo, i tako ga i dalje koristim. Ne vodim Instagram samo zbog drugih bukstagramera jer među svojim pratiocima imam više ljudi koji nisu bukstagrameri, ali vole da čitaju o književnosti.

View this post on Instagram

💡 Koja Vam je najtužnija priča (knjiga/film) iz Drugog svetskog rat? • Ovo je period koji je definitivno rodio najtužnije životne priče i apsolutno svaka je zastrašujuća. Kada je roman "Tetovažer iz Aušvica" izašao, postao je instant hit, a od skoro ga možete naći i pod znakom Lagune. • Roman se bavi životom Lalija Sokolova, istorijske osobe koja je radila u Aušvicu kao tetovažer. Roman počinje kada Lali ima 24 godine i kada tek biva primljen u Aušvic kao jevrej, a uskoro postaje i osoba koja će biti zadužena da na kožu zatvorenika beleži njihove redne brojeve. Heder Moris je intervjuisala pravog Lalija više puta, tako da verujem da je ovaj roman, ako ništa drugo, istorijski relevantan, ali i to ćemo proveriti. Lali je inače dao svoju prvu izjavu tek nakon smrti svoje supruge, i to pre nekih desetak, petnaest godina ako se ne varam, jer je želeo da je zaštiti. • Što se tiče stila, Heder je scenarista, i to se tačno vidi. Roman je napisan neverovatno jednostavnim jezikom, što može biti prilično iritantno, ali dajem šansu zbog priče, jer verujem da je interesantna i da je bitno saznati nešto više o gospodinu Sokolovu. U svakom slučaju, ukoliko se bude snimao film ili serija, a verujem da hoće, ima potencijala da bude mnogo bolja od romana. Ali hajde sa ne trčimo pred rudu, i da vidimo šta to ovaj roman nosi. • Čitali "Tetovažera"? Utisci?

A post shared by Bukmarkić by Marko K (@bukmarkic) on Nov 18, 2019 at 12:21pm PST

• Šta želite da Vaš Instagram donese svetu?

Sve ovo prvenstveno služi meni kao jedan nesvakidašnji čitalački dnevnik, ali bih voleo da motiviše ljude da više čitaju kvalitetnu književnost i da nauče kako da pristupaju knjizi i tekstu.

• Koji su Vaši omiljeni bookstagrammeri?

Ima ih dosta, svakako. Sarađujem sa Zoranom sa bloga Knjigoteka (@zozefina_k na instagramu) i nju bih posebno izdvojio jer, isto kao i ja, pruža nešto više od samog instagrama, a to je blog. Cenim sve koji vode i instagram i youtube kanal. Takođe volim i @unbearably_bookish, @bookish.busy.bee, @shales.daughter. Ima mnogo kvalitetnih bukstagramera ali ove možda izdavaja neki sličan čitalački ukus.

• Koja Vam je omiljena poza za čitanje?

Vikend ujutru, sedim na fotelji, noge su mi na stolu, kafa na stočiću pored.

View this post on Instagram

Sedim tako nešto sa Vanjom iz @event_room_ns, pijemo kafu u novom kafiću/knjižari i razmatramo šta bi to kul mogli da organizujemo u Novom Sadu, i onda mi padne na pamet da me fotka kako čitam "Džentlmena u Moskvi" (vrlo originalno, znam, potrudiću se više za sledeći put). • • Ali, "Džentlmen u Moksvi" mi se zaista čita u svakom trenutku. Uzeo sam je zahvaljujući mnogim preporukama koje sam pročitao na Instagramu, i čim vidite da je neku knjigu preporučilo više ljudi kojima verujete, i da su je ocenili kao savršenu, onda je jednostavno morate čitati. Prvu rečenicu sam sačuvao posle samo par strana. Mnogo je lepo napisana, i verujem da će ići baš glatko. • Priča je smeštena u 1922. godinu, i prati grofa Aleksandra Rostova koga smeštaju u kućni pritvor u hotel "Metropol" u Moskvi. Dakle, ovo je jedna istorijska knjiga koja pokriva jedan izuzetno bitan istorijski momenat Rusije posmatran kroz oči jednog grofa koji od jednom gubi svu moć koju je do tada imao. • Neverovatno je koliko se sad zanimam za neke istorijske činjenice a u školi sam je prezirao. U svakom slučaju, da li ste čitali ovaj roman, i ako jeste, kakvi su vam utisci? • #LagunaKnjige #DzentlmenuMoskvi

A post shared by Bukmarkić by Marko K (@bukmarkic) on Oct 16, 2019 at 11:17am PDT

• Uz čitanje najbolje ide kafa, čaj ili nešto treće?

Definitivno kafa koju pijem dva-tri puta dnevno.

View this post on Instagram

Sutra počinjemo sa buddy readom za "Disanje u mermer" (ako Vas nisam ubacio u grupu danas a hteli ste da učestvujete javite mi se!) tako da ćete u toku nedelje moći da vidite kakvi su utisci ljudi kada je rečo ovoj knjizi. 🦊 Ovo je roman koji je dobio Evropsku nagradu za književnost, i kao što je @zozefina_k rekla prošle nedelje, trebalo bi da ima vajb kao film "We Need to Talk About Kevin". E sad da li će biti tako, kako bi najpopularnija rečenica srpskih tabloida rekla, ostaje da vidimo. 🦊 Stay tuned a ako želite da učestvujete i dalje – samo nabavite sutra knjigu i javite mi se!

A post shared by Bukmarkić by Marko K (@bukmarkic) on Jul 21, 2019 at 12:33pm PDT

• Da li čitate u tišini ili volite da slušate muziku? Koju?

Ovo je interesantno pitanje i pričao sam jednom o tome u jednoj epizodi podcasta, i odgovor je – kako kad. Nekad čitam u tišini, nekad pustim instrumental muziku. Volim da povežem knjigu koju čitam sa muzikom, pa sam recimo kada sam čitao knjige koje su smeštene u Aziju slušao instrumental muziku iz ovog dela sveta i tako nekako sebi napravim bolju atmosferu. Retko kad slušam muziku sa tekstom jer se slabije skoncentrišem na samu knjigu.

• Omiljeni autori i autorke?

Osim Dž. K. Roling koja je doslovno učinila moje detinjstvo magičnijim, mnogo volim Kazua Išigura, Donu Tart, Viktora Igoa i u poslednje vreme mi se svidi sve što pročitam od Džona Stajnbeka.

View this post on Instagram

Jedna od strava knjiga izdavačke kuće @laguna_knjige koje su rasprodate jeste i Stajnbekova "O miševima i ljudima", a to je knjiga koju bi trebalo apsolutno svako da pročita. ••• U pitanju je novela (ima 110 strana i može se pročitati za dva sata) koja je smeštena u SAD za vreme '30-ih godina prošlog veka kada se stanovništvo ruralnih predela borilo sa siromaštvom. U centru priče su Džordž i Leni, dva najbolja prijatelja koji brinu jedno o drugom. Džordž je mozak operacija, dok je Leni njegov mentalno zaostao prijatelj koji ima mozak deteta. Njih dvojica maštaju da jednog dana imaju svojih par metara dvorišta i baraku i da žive bez problema. Ali mašta i realnost su dve različite stvari. ••• Malo je reći koliko je ova knjiga maestralna. Napisana perfektno, atmosferično i vrlo emotivno, ovo je bukvalno knjiga koju morate pročitati. S obzirom da je nema više u prodaji (😒) i da samim tim ne možete imati Stajnbekovu kolekciju od sve tri vizuelno a i književno prelepe knjige izdate na srpskom (😒), pozajmite od nekoga. Detaljniji prikaz knjige je u opisu profila, napisan od strane @katarina.kay.kay (čiji i jeste ovaj primerak sa fotografije jer ja ne mogu da imam svoju pa moram kupovati na engleskom). Fingers crossed da je bar neko izda jer je zaista ogromna šteta da je nemamo na srpskom. ••• Da li ste čitali ovaj roman? Ili bilo šta od Stajnbeka?

A post shared by Bukmarkić by Marko K (@bukmarkic) on Jul 28, 2019 at 3:28am PDT

• Koje knjige trenutno čitate?

U ovom trenutku čitam jedini roman naše Isidore Sekulić, Đakon Bogorodičine crkve. S obzirom da uvek imam i publicistiku koju čituckam sa strane po mesec, dva, to je trenutno Sahranite mi srce kraj Ranjenog Kolena koji govori o istoriji i životu Indijanaca u Americi u XIX veku.

View this post on Instagram

💡 Da li je kultura indijanaca nešto o čemu biste čitali i voleli da znate više? Da li ste čitali išta indijansko? Do skoro nismo često čitali o indijanskoj književnosti, ali čini mi se da se to donekle promenilo nakon izdavanja srpske verzije knjige ''Sahranite mi srce kraj Ranjenog Kolena'' (@laguna_knjige). To je ujedno i publicistika koju čituckam sa strane, i iako mi je savršeno interesantna, ne mogu da je čitam mnogo brzo jer mi pre svega digne pritisak bezobrazluk kolonijalista i sve ono što su radili drugim ljudima, uključujući i crnce i Aboridžine u Australiji. U svakom slučaju, ovo jeste publicistika koju svim srcem preporučujem ljudima koje zanimaju Indijanci, njihova istorija, i donekle njihova kultura. Međutim ovo nije prvi slučaj da se susrećem sa Indijanskom književnošću. Indijanci su me fascinirali oduvek – kao mali sam bio fasciniran Indijancima u crtaću ''Pokahontas'' i zbog toga sam ga ogledao xyz puta, čak sam i imao društvenu igru rađeno po crtaću gde je talon bio Indijansko selo prepuno tipija i vodopada (gde li mi je ta igra sad?). Sa desne strane vidite roman ''Ceremony'', spisateljice indijanskog porekla Lesli Marmon Silko. Sa Silko sam se upoznao na fakultetu kada smo obrađivali njenu poeziju čija je tema ubijanje Indijinaca i krađa njihove teritorije; i sećam se da mi je bila neverovatno jaka i potresna. Zato sam prošle godine kupio njen, sudeći po kritičarima, najbolji roman pa mi je na listi u jednom trenutku ovog leta, recimo. ''Ceremony'' je roman o jednom Indijancu koji posle Drugog svetskog rata dolazi u svoj konzervat i posle horora koji je doživeo i video, želi da sponza sebe kao pravog Indijanca. Sa leve strane je knjiga ''Tamo tamo'' Tomija Orindža, koju sam naručio čim je izašla na engleskom. Srpsku verziju imate u izdanju @darma.books, i preporučujem je svima koje zanima ova tematika jer je stvarno sjajna. U pitanju je priča modernih Indijanaca u Americi, ispričana iz perspektive 12 različitih likova, i kako svi oni pokušavaju da sačuvaju svoju kulturu i nasleđe u XXI veku. Detaljniji prikaz knjjige imate na blogu. Trebalo bi da vas ovde podsetim na pitanje sa početka. 😀 #LagunaKnjige

A post shared by Bukmarkić by Marko K (@bukmarkic) on Apr 7, 2020 at 3:45am PDT

• Koji je koncept Vašeg profila na Instagramu?

Instagram je platforma koja je prvenstveno napravljena zbog fotografija, i kao što se može primetiti, trudim se da tako i ostane. Vizuelni identitet je, bar po mom mišljenju, jedna od bintijih stavki za Instagram, i zaista se trudim oko estetike svog profila. Nismo na Fejsbuku, nismo na Tviteru, nismo na forumima, već na platformi koja je napravljena zbog fotografija koja, sasvim slučajno, može da se iskoristi sa pružanje kvalitetnog sadržaja. Trudim se da tu estetiku povežem sa ovim što trenutno čitam, o čemu trenutno učim ili saznajem više. Na kraju krajeva, mislim da je i ljudima to interesantnije.

• Da li sve sami radite ili imate nekoga ko Vam pomaže u svemu?

Sve radim sam.

• Imate li neki poseban način na koji delite sadržaje?

Sadržaje delim na sajtu i jednom mesečno snimam i podkast kao dodatak svemu tome.

View this post on Instagram

Više put sam pisao ovde a i pričao u jednom od podkastova zašto je čitanje kratkih priča kul i dobro: 1. Mnogo se bolje doživi priča jer se pročita odjednom; 2. Dobijamo mogućnost da uživamo u više priča; 3. Neke ideje su spektakularne a ne bi mogle da se rastegnu u vidu romana; 4. Potrebno je imati posebnog dara napisati upečatljivu i dobru priču u kratkoj formi. 5. Priče mogu da se čitaju na preskoke i idealne su recimo za plažu – jedna priča pa trk u vodu, pa nazad na još jednu priču, i tako dalje. Ipak, kratke priče nisu za one koji ne uživaju u kvalitetnoj književnosti, jer je u pričama ipak bitno čitati između redova, posebno u ovoj. • • Ovog puta želim da Vam skrenem pažnju na zbirku kratkih priča danske spisateljice Dorte Nors, "Posle udarca". Ova zbirka sadrži 15 kratkih priča, i kad kažem kratkih, mislim baš kratkih – neke su po samo tri strane duge. Ipak, priče su neverovatno efektne i dobre. Moji favoriti su "Pače" i naslovna priča koja me zaista ostavila bez teksta. Nisu baš sve priče savršene, ali mi je konačni sud da je ovo jedna dobra zbirka, i pronaći ćete više favorita. • Priče iz "Posle udarca" ima taj zajednički motiv udarca, da li fizičkog, da li emotivnog, da li mentalnog. I stvarno je svaka posebna i tera na razmišljanje. Pohvaljujem i izgled ove knjige, zaista je i vizuelno lepa knjiga, pa i font i prelom unutra, a uskoro ću na blogu napisati detaljnije o ovoj njoj. • Imam dva pitanja: Koja Vam je omiljena zbirka kratkih priča? Šta se vi lepo (ili nelepo) čitali ovog vikenda?

A post shared by Bukmarkić by Marko K (@bukmarkic) on Aug 18, 2019 at 3:25am PDT

• Da li imate specifičan raspored kada kačite sadržaje?

Ne baš, ali se trudim da to bude par puta nedeljno. Nemam određene dane u glavi, to bi već bilo previše planiranja a ne želim da planiram kada ću da čitam i da završavam knjige.

• Šta za Vas znači ovo što radite?

Pre svega mi je drago da mogu da budem kreativan na način na koji ja želim da budem. Moj instagram profil je vremenom porastao toliko da mogu da podelim i serije koje gledam i da komentarišem na teme koje nisu usko vezane za književnost. Sve ovo radim jer je meni interesantno, plus mi služi kao dnevnik ne samo pročitanih knjiga već i raspoloženja.

View this post on Instagram

Ne možete da zamislite koliko mi je teško da izgovorim naslov ovog romana a da ne nastavim sa "sam, prodajem picu". U svakom slučaju, trenutno je na redu roman "Prodavačica" japanske spisateljice Sajake Murate. • Uskoro ću na blogu objaviti detaljniji prikaz ovog kratkog romana koji broji svega nešto malo više od 100 strana, tako da je odlična knjiga za vikend. Napisana je vrlo pitko, duhovito, a opet emotivno i duboko. • Na samom početku romana upoznajemo se sa Keiko, prodavačicom u jednom marketu. Keiko ima 36 godina a već od druge strane nam je jasno da ima nekih psihičkih problema, posebno nakon njenih epizoda iz detinjstva. • Nisam puno čitao japansku književnost, ali joj jako verujem i smatram da je zaista posebna. Da li ste čitali "Prodavačicu" i šta mislite? Takođe, slobodno preporučite neke druge japanske romane!

A post shared by Bukmarkić by Marko K (@bukmarkic) on Aug 16, 2019 at 3:24am PDT

• Sa kojim autorom ili autorkom biste voleli da uradite selfi?

Sa Dž. K. Roling.

• Kako birate knjige koje će se naći na Vašem profilu?

One koje trenutno čitam, plus one za koje mislim da su vredne pomena.

View this post on Instagram

Volite li nedelju? Ja je lično volim do 15h, posle toga nikako jer se psihički pripremam za radnu nedelju i uvek mi je nekako napeta i negativna. ••• Ali, nedelja je opet i dan za totalni raspad, ali i za knjigu. Ovog vikenda čitam "Bez zaklona" Barbare Kingsolver, a odabrao sam je jer obožavam njen roman "Biblija otrovne masline". • ••• "Bez zaklona" je roman koji je smešten u dva vremena u istoj kući – pratimo Tačerov život krajem 19. veka, ali i Vilinu porodicu u današnje vreme u toj istoj kući. Kako su oni povezani, i koje su sličnosti ali i razlike ta dva vremena? ••• Jedna od tema je i Trampovska Amerika kao i položaj žene u odnosu na muškarca u društvu. To su kritičari nahvalili, a videću da li je baš tako. ••• Kako vi provodite ovu nedelju i šta čitate?

A post shared by Bukmarkić by Marko K (@bukmarkic) on Jul 14, 2019 at 2:33am PDT

• Da li postoje neke knjige ili neki autori koji se nikada neće naći na Vašem profilu?

Neće se nikad naći književnici koje ne volim da čitam kao što su Sidni Šeldon, Amanda Kvik, Danijela Stil, Paulo Koeljo. Neće se naći ni popularna psihologija i knjige samopomoći. Jednostavno to nije književnost u kojoj uživam i nikad neću uzeti njihov roman u ruke jer znam da mi se neće dopasti.

• Da li postoje neke negativne reakcije na ono što radite i kako se nosite sa, ako takvih ima, negativnim komentarima?

Što se tiče negativnih reakcija, dobio sam samo jednu od pisca romana koji sam negativno recenzirao. Što se tiče ljudi, nisam se susreo sa negativnim komentarima, bar ne lično, mada verujem da ih ima iza kulisa što bi se reklo.

View this post on Instagram

💡 Izazov dana: Napišite mi koja je to knjiga/serija/film/pesma koju volite a sramota vas da priznate? Evo ja ću otkriti da su to teen serije kao npr "Pretty Little Liars". ••• Zašto sam počeo ovaj post tim pitanjem? Pa zbog knjige "Na sve strane mali požari" koja je mešavina serije "Desperate Houswives" i "Devious Maids" u formi knjige. Ovo je roman koji nudi tu neku instant zabavu sa vrlo malo književnog kvaliteta. Od mene nikako ne može dobiti više od tri zvezdice, ali imam još manje od pola do kraja, pa ću tek onda dati konačnu ocenu. ••• Radnja počinje u Šejker Hajtsu, kada se kuća Ričardsonovih zapali, a veruje se da je požar podmetnut (jer je bilo malih požara na sve strane). Ingova nas onda vodi godinu dana pre ovog nemilog događaja, kada Elena Ričardson rentira stan Miji i njenoj ćerki Perl – i tad priča počinje. ••• Kao što rekoh, ova knjiga ne pruža nikakav kvalitet, ali zaista pruža tu neku sapuničastu zabavu koju mnogi vole, i samim tim smatram da je idealno plažno štivo, ali ništa više od toga. Za moj ukus (a priznao sam da volim PLL) na momente je baaaš sapuničasta, sa epizodama i dijalozima koji su bukvalno "ma daaaaj". Ali ne mogu da kažem da me ne vuče da otkrijem šta će biti na kraju – dodatan plus ne taj što se neverovatno brzo čita tako da je ovo jedna treš serijica u formi knjige. ••• Razmišljao sam o tome zašto je ova knjiga toliko popularna i shvatio da je upravo do žanrova. Naime, pratimo tu triler/dramu između Elene i Mije, dok u isto vreme pratimo i young adult priču Perl i njenog života u Šejker Hajtsu – tako da je ciljna grupa ovog romana i žene koje vole dramu, i tinejdžeri koji vole young adult literaturu. Likovi su pretežno ženski, tako da verujem da se većini muškaraca možda neće dopasti, bez obzira da li vole ove žanrove ili ne (ali svakako ne bih da generalizujem). ••• Hulu pravi seriju po ovoj knjizi sa Reese Witherspoon i Kerry Washington, i verujem da će svakako biti bolja i kvalitetnija od knjige – ali ako želite nešto lako i zabavno, a pritom volite dramu i potajno volite sapunice, nećete pogrešiti sa ovom knjigom. ••• Da li ste čitali "Požare", i šta Vi mislite o knjizi? 🔥

A post shared by Bukmarkić by Marko K (@bukmarkic) on Jun 9, 2019 at 2:56am PDT

• Koja Vam je omiljena korica knjige?

Ima ih baš, baš, mnogo, ali izdvojio bih američku verziju korice romana A Little Life sa čovekom koji plače. To nije izdanje koje ja imam ali mi je toliko lepo i sirovo, baš kao i sam roman.

View this post on Instagram

Pozdrav maso 👋🏼 Objavio sam četvrtu epizodu Bukmarkić podcasta a danas pričamo o čitalačkoj krizi, kako iz nje izaći i da li bi uopšte trebalo i šta je produktivno čitanje. Tu su i tri saveta o produktivnijem čitanju tako da, izvolite pa poslušajte ako Vas zanima. • Na kraju podcasta nalazi se najava za giveaway koji traje do 05.03. (neću otkrivati šta bi trebalo da radite ali hešteg je #BukmarkicApril)! Pisac knjige koju poklanjam se krije u ovoj slici, ali morate poslušati podcast da bi čuli o kome je reč. • Ova gomila knjiga je vrlo rendom – tu su knjige koje zaista volim ali ima i par koje mi se nisu dopale. Da li Vi vidite neku interesantnu?

A post shared by Bukmarkić by Marko K (@bukmarkic) on Feb 27, 2019 at 2:48am PST

• Da li sebe smatrate uspešnim bookstagrammerom?

Da, jer mi se dosta ljudi nedeljno javlja sa informacijom da su kupili knjigu koju sam ja preporučio.

Razgovarao: Milan Aranđelović