Roman „Bergdorf“ ovenčan je 2014. godine nagradom „Miroslav Dereta“ za neobjavljeni roman. Obzirom da je na ovdašnjoj literarnoj sceni forma romana u žiži interesovanja bezmalo svih izdavača, odnosno da je to najčešći izbor velike većine čitalaca, nagrada za neobjavljeni roman ima veliki značaj i „težinu“ posebno jer delo koje zasluži nagradu biva štampano i stavljeno na uvid čitaocima i kritici.
Dejan Mak (1974) prvi roman „Pariska menažerija“ objavljuje 2005. godine u izdanju Književne opštine Vršac. Tim delom on nagoveštava interesovanja za savremeni trenutak, odnosno za junake koji pokušavaju da pronađu moduse sopstvene egzistencije i njenog smisla, kao i da se pozicioniraju u svojoj okolini i prema bliskim osobama. Slične relacije u temelju su i „Bergdorfa“ (Dereta, 2014), s tim što je on situiran na ovdašnji prostor, u varošicu, sivi grad, u podnožju brega. Vladan Mihajlović, autor knjige „Tragedija ratnika“ koja je pobudila interes javnosti, inače službenik u opštinskoj upravi, ne uspeva da se snađe u sopstvenom životu. Neodlučan je i apatičan, nevoljan da preduzme značajne korake i definiše smer u kome će se nadalje kretati. Zbog toga njegova dugogodišnja veza propada, kao i literarne ambicije kojih se javno odriče preko lokalne televizije. Odustajanje i dugo kolebanje izjednačavaju ga sa većinom starih drugova koji takođe „ne znaju šta će sa sobom“. Oni drugi, „aktivni“, pak, jure za karijerama i blagodetima potrošačkog modela postojanja.
Samoubistvo Ivana Šmita, kolege iz kancelarije sa kojim Vladan nije uspostavio nikakvu komunikaciju ispostaviće se kao trenutak u kome počinje konačno razrešenje dotadašnjih dilema. Neočekivana pokojnikova poruka odvešće Vladana na mesto za koje nije znao da uopšte postoji, u Bergdorf, seoce s druge strane brega koje, iako blizu grada, funkcioniše po vanvremenim načelima. Kontrapunktiranje dva principa, frustriranosti i mira, složenosti i jednostavnosti staviće na probu Vladanove snage. S jedne strane brega on ulazi u političke igre lokalnih moćnika, pristaje na kandidaturu za predsednika opštine, drži govore i zadobija simpatije sugrađana, nastoji da održi kontakte sa starim društvom; s druge strane on, slušajući razne priče/legende, pokušava da otkrije istinu o nastanku Bergdorfa, odnosno iščitava rukopis romana Ivana Šmita, identifikujući se sa njim. Grčevitost grada i opuštenost bajkovitog sela odražavaju se i u dvema ljubavnim aferama, brzoj i neobavezujućoj sa novinarkom gradske televizije i laganoj, punoj razumevanja sa Anom, Šmitovom ćerkom.
Mada boravak u Bergdorfu daje snagu onima koji ga posećuju (i ta im snaga koristi u gradu), raskorak između dve opcije postaće toliki da ga Vladan ne može i ne ume izmiriti i kompenzovati pa će morati da donese odluku kojoj će strani brega pripasti u potpunosti. Taj postupak „proizvešće“ posledice koje se ne mogu ispraviti i stoga određuje ostatak njegovog života.
Pošto na početnim stranicama oslika trivijalna, prepoznatljivo savremena postupanja i dešavanja, autor, nakon što se Bergdorf „obznani“ junaku i čitaocima, paralelnim opisima mehanizma funkcionisanja savremenog demokratskog političkog „teatra“ odnosno začudnog spleta legendi, vezanosti za tlo, vazduh, prirodu i enegije u njima, stvara i kanališe tenzije koje vodi prema kulminaciji i razrešenju sukoba. Kada samo vreme, kao krucijalna odrednica življenja, počne da se koleba a neobjašnjive pojave likova na različitim lokacijama naznače postojanje još dubljih, temeljnijih zakona čija moć jedva da se može naslutiti, priča se sklapa, barem na nivou pojedinačnih sudbina. Svako dalje opisivanje značilo bi zadiranje u principe koji nemaju dodirnih tačaka sa tekućom svakodnevicom.
Dejan Mak u „Bergdorfu“ postavlja niz intrigantnih pitanja o tekućem vremenu i njegovim šablonima u koje, milom ili silom, uklapa/ukalupljuje jedinke i daje naznake ili tek delimične odgovore na njih, ostavljajući čitaocima da dopune/domisle sopstvene stavove i određenja prema dilemama koje se, pre ili kasnije, svima postavljaju u ovim „smutnim vremenima“.
Piše: Ilija Bakić
Izvor: Dnevnik
