Ako je istina da je pakao , za svakoga primeren onim gresima koji su ga opsedali za života, pa se tako gojazni prejedaju do u večnost, a gnevni mlate međusobno do guše u Stiksu- onda je za pisce pakao mesto na kome moraju iznova da prolaze kroz svoje stare tekstove i premišljaju se šta bi promenili.
Upravo ovo je traženo od 75 savremenih klasika. Po uzoru na sličnu britansku akciju, američki PEN Centar poslao je 75 pet prvih izdanja knjiga svojim autorima i tražio im da ih anotiraju, ilustruju, ili obeleže kako nađu za shodno. Izdanja, sa sve novim tekstom na marginama su najpre prikazana na izložbi , a potom i prodata kolekcionarima- Američka pastorala , Filipa Rota postavila je rekord sa cenom od 80.000 dolara (što ipak ne dostiže najskuplje izdanje britanske izložbe- 230.000 za Hari Potera i kamen mudraca, temeljno ižvrljanog od strane Dž K. Roling).
Zapisi na marginama, različiti su onoliko koliko su različiti i sami autori koji ih pišu i iako variraju od anegdotskih i duhovitih do neočekivano toplih i nostalgičnih, većina pisaca saglasila se da je proces anotiranja bio neobično težak, jer je svako novo čitanje otvorilo različite pravce u kojima je knjiga mogla ići i na kratko otkrilo desetine potencijalnih, nenapisanih knjiga.
Šta su pisali :
Vudi Alen, Sviraj to ponovo, Sem.
„Sviraj to ponovo Sem, je smeće od predstave…Jedino što mi je drago u vezi sa njom je što je dovela do doživotnog prijateljstva sa Tonijem Robertsom i doživotne ljubavi Dajen Kiton.“
Pol Oster, Grad od stakla
„17 odbijanja, a sada je objavljena širom sveta (prevedena na više od 40 jezika),što me strašno zabavlja i što me je ostavilo sa doživotnim cinizmom o sudu Njujorških izdavača. Bez obzira koliko su bila bolna ta odbijanja, bila su veoma instruktivna i pomogla mi da raščistim suštinsku istinu o tome zašto se pišu knjige, ili bar o tome zašto ja pišem“.
Majkl Šejbon, Misterije Pitsburga
„Ono što me je najjače i najbolnije pogodilo, kad sam počeo da se oporavlja od inicijalnog paroksizma posramljenosti, bila su mala iznenađenja koja sam sretao kroz knjigu- zaista proživljen život, vođeni razgovori, viđene znamenitosti, posedovane, iznajmljene i posećene kuće .
Cela knjiga je za mene sada korisna i vredna, kao vremenska kapsula“.
Orhan Pamuk, Sneg.
Knjiga je potpisana i na prvoj stranici autor je nacrtao skicu grada u istočnoj turskoj provinciji Kars u kojoj je roman smešten.
David Simon, Odeljenje za ubistva.
„Hej , umem da prepoznam metaforu kad me udari u lice“.
Simon Šama, Priča o Jevrejima
„Neki kritičar je (dobronamerno) rekao o završetku „ konačno Šama zaćuti i pusti da se i tuđe reči čuju“. Šama kaže- upravo tako! „
Toni Morison, Voljena
„Poslednje dve rečenice su mogle biti početak, jer opisuju ono o čemu sam razmišljao kad sam počeo“
Majkl Kaninghem, Sati
Autor je dodao fotografije koje su služile kao inspiracija za roman, među kojima su brojanice, haljina i medaljon u obliku srca.
Autor: Janko Kanja
