U iznenađujuće velikom broju od blizu 50 strip festivala na Balkanu, Balkanska smotra mladih strip autora je poznata kao najstariji strip festival u regionu, budući da postoji od juna 1998. godine i kao takva je fenomen.
Ove godine se održava 26. put na tradicionalnom mestu i u tradicionalno vreme – u de fakto prestonici balkanskog stripa, poslednjeg vikenda juna.
Šta je to novo što će posetioci Balkanske smotre mladih strip autora moći da vide od 28. do 30. juna u Leskovcu?
– Počnimo od onog što je staro – a to je obaranje rekorda u brojnosti izlagača. Festival je i ove godine postavio novi rekord u brojnosti, sa 3121 učesnikom iz 83 zemlje sveta – sa šest kontinenata. Nakon obeležavanja dvostrukog jubileja, jer je 2022. obeleženo 25 godina festivala, a 2023. održana 25. Balkanska smotra, festival se vratio onome što najbolje radi – postavljanju novih rekorda u masovnosti učesnika obaranjem prethodno postavljenih – kaže Marko Stojanović, organizator festivala.
Balkanska smotra je prethodni rekord u brojnosti izlagača postavila 2022. godine sa 3046 učesnika iz 82 države, što je i dovelo do potvrde jednog od najuvaženijih svetskih eksperata za devetu umetnost i autora knjige “1001 strip koji morate pročitati pre smrti” Pola Graveta da se radi o svetskom rekordu?
– Na moje direktno pitanje da li zna za strip festival na svetu koji ima više izlagača iz većeg broja država, odgovorio je da on ne zna za masovniju strip manifestaciju! Posle jubilarne 2023. godine i 25. festivala koji je obeležen u dva dela, između ostalog i dovođenjem u Srbiju, po tvrdnji “Danasa” i “Večernjih novosti”, najvažnije stripovske izložbe u regionu koju je do majskog otvaranja u Sofiji prema rečima organizatora videlo oko 80000 ljudi u čitavoj Evropi, CAN FOR BALKANS, nastavili smo tamo gde smo 2022. stali i na ovogodišnjem festival ugostili još više izlagača.
Prošle juna je Balkanska smotra imala prvi put pet izložbi zbog jubileja. Kako stvari stoje ove godine?
– Mi smo već navikli da kad jednom sebi dignemo lestvicu više ne idemo ispod nje – tako da uz pomoć Grada Leskovca i Ministarstva Kulture, koji su ove godine podržali manifestaciju, ponovo idemo sa pet internacionalnih izložbi. Centralna izložba u Leskovačkom kulturnom centru, sem nagrađenih radova koji su izloženi u papiru radova ostale radove sa konkursa donosi digitalnim putem. To je praksa s kojom smo počeli 2023, i to iz nužde – jednostavno imamo previše učesnika da bi fizički mogli da ih izložimo. U pitanju je 3121 izlagač, od kojih neki imaju i po desetine, pa i stotine priloženih strana stripa i ilustracija – za izlaganje tako nečega ne bi bio dovoljan avionski hangar, a ne galerija Leskovačkog kulturnog centra! U Leskovačkom kulturnom centru sem toga od ove godine krećemo sa ciklusom izložbi Balkans’ Best (Najbolje sa Balkana), u kojem ćemo predstaviti stvaralaštvo nekih od najboljih strip autora sa ovih prostora, a ove godine imamo čast da ugostimo naše proslavljene internacionalce Bojana Kovačevića iz Inđije i Vladimira Krstića Lacija iz Niša. Ovo je jedan svojevrstan povratak promovisanju vrednosti našeg regiona, a deo je šireg spektra ovogodišnjih izložbi koje vraćaju fokus na ovaj deo Evrope. Tako posle prošlogodišnjeg gostovanja strip scena Dalekog Istoka i Zapada, odnosno Japana i Kanade, ove godine u Narodnoj Biblioteci “Radoje Domanović” ugošćavamo strip Višegradske četvorke, koju čine Poljska, Slovačka, Mađarska i Češka, kao i izložbu “15 godina godina Vekovnika”. Radi se o serijalu koji su organizatori makedonskog festivala Strip Trip proglasili za balkanski fenomen, i o izložbi koja je to potvrdila time što je do sada čak 13 puta u prethodne dve godine postavljana u Bugarskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Rumuniji. Balkanska smotra se uvek bavila izgradnjom mostova među nacijama i kulturnim scenama, a kad pogledam uzavrele strasti u čitavom svetu i u regionu, čini mi se da to možda nikada nije bilo važnije nego danas. Zato sam i posebno ponosan što se upravo u ovom trenutku i upravo na Balkanskoj smotri mladih strip autora prvi put predstavlja strip Albanije van albanskih granica izložbom “Istorija albanske grafičke novele”. U pitanju je postavka koju čini blizu 100 strip autora iz Albanije i koju je selektovao najveći stručnjak za strip u albaniji Dr Špen Bengu sa Albanskog univerziteta u Tirani. Leskovčani će moći da je vide tamo gde su do sada videli nacionalne scene preko 15 različitih zemalja širom sveta, u Narodnom Muzeju u Leskovcu.
Izbor izložbi je, kako ste nas do sada već navikli, informativan i impresivan. Ipak, festival u Leskovcu ne čine samo izložbe, već i bogat program i izbor gostiju. Da li je tako i ove godine?
– Ostaviću to vama da procenite, ali ću vam reći da imamo gotovo 30 programa koji će se odvijati u prostorijama Leskovačkog kulturnog centra, Narodnog muzeja i Narodne biblioteke „Radoje Domanović” U organizaciji škole stripa „Nikola Mitrović Kokan” i uz suorganizaciju i podršku Leskovačkog kulturnog centra posetiocima se pružaju mogućnosti da posete raznolike tribine, promocije, otvaranja izložbi, demonstracije crtanja, predavanja, masterklasove i okrugle stolove. U okviru Međunarodne strip-konferencije koja se odigrava u sastavu Balkanske smore, predstaviće se i nacionalne strip scene Finske, Mađarske, Češke, Turske, Hrvatske, Makedonije, Slovenije, Bugarske, Crne Gore, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Grčke i Srbije. Festival nastavlja sa svojim fokusom na strip-stvaralaštvo strip-autorki kroz okrugli sto „Položaj strip-autorki u balkanskom stripu” na kome će učestovati autorke iz Srbije, Slovenije, Makedonije, Hrvatske, Bugarske i Grčke. Smotri će lično prisustovati i oko 60 gostiju, uglavnom strip-autora, iz Finske, Holandije, Češke, Turske, Rumunije, Makedonije, Crne Gore, Bugarske, Albanije, Slovenije, Grčke, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. Neka od najvećih imena su hrvatski autor Stjepan Šejić poznat po svom radu na Betmenu i svom stripu Sanstoun, rumunski internacionalac Flaviu Pop koji se takođe okušao na Betmenu, jedan od najpoznatijih českih strip teoretičara dr Pavel Pilh, predsednik sekcije za strip pri savezu likovnih stvaralaca Bugarske Petar Stanimirov, poznata slovanačka strip teoretičarka Pia Nikolič, jedan od najpopularnijih grčkih strip autora Stavros Kioutsiokis, eminentni poznavalac albanskog stripa dr Špend Bengu, jedna od centralnih ličnosti savremenog turskog stripa Devrim Kunter, naš proslavljeni intenacionalac koji crta Supermena i Spouna Mirko Čolak, dvojica od najpoznatijih spskih strip crtača starije generacije Vladimir Krstić Laci i Bojan Kovačević, kao i mnogi drugi…
Na Balkanskoj smotri se dodeljuje i brojne nagrade. Mnoge od njih su i internacionalne?
– Ranije ste u razgovoru okarakterisali Leskovac kao prestonicu stripa Balkana. Ako ništa drugo, nagrade koje se na Balkanskoj smotri mladih strip autora dodeljuju opravdavaju taj naziv. Od 1998. godine Balkanska dodeljuje nagrade mladim autorima sa prostora Balkana u kategorijama crtača, ilustratora, scenarista i teoretičara, s ciljem da ohrabri mlade autora da istraju u bavljenju devetom umetnošću. Uz ove nagrade, Smotra dodeljuje i najstariju nagradu za doprinos srpskom stripu u zemlji pod nazivom „Nikola Mitrović Kokan”, čiji su ovogodišnji dobitnici Bojan Kovačević iz Inđije i Vladimir Krstić Laci iz Niša. Uz to, biće dodeljena i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel” za satiričan strip, koju ove godine osvaja Dimitris Kamenos iz Grčke. Nagradu „Prijatelj stripa”, koja se daje osobi koja se ne bavi aktivno stripom ali isti pomaže, radnopravno dobijaju novinarke Pia Nikolič iz Slovenije i Marina Mirković iz Vrbasa. Od prošle godine, Brašov iz Rumunije i Sofija iz Bugarske dodeljuju svoje nagrade na Balkanskoj smotri, a od ove godine im se pridružuje sa svojom nagradom i Herceg Novi. Sva tri pomenuta grada su inače bratski gradovi po stripu Leskovcu, a na festivalu se dodeljuje, jedino u regionu, i priznanje za doprinos balkanskom stripu. Članovi žirija za pomenute nagrade su, da dodam, eminentna imena devete umetnosti iz Turske, Makedonije, Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Bugarske.
Na kraju, kad se uzme u obzir broj izlagača, gostiju, programa, izložbi, nagrada, u kombinacijom sa brojem godina, šta je najteže u organizaciji tako kompleksnog i značajnog festivala kao što je Balkanska smotra mladih strip autora?
– Kažu da je najteže trajati, ali u 30. godini Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“ na čijem se čelu otprilike toliko i nalazim, mogu da kažem da iz mog iskustva to i nije tačno – odnosno, da je to samo deo istine. Najteže je (i)strajati na putu stalnog napretka – stariti, da, ali i rasti. Kad nemaš konkurenciju, kao što je mi dokumentovano nemamo, ostaje ti da se takmičiš sam sa sobom, što i radimo – iz festivala u festival, više ne ni iz godine u godinu već iz decenije u deceniju, uvek postavljajući sebi nove izazove i takođe uvek odgovarajući na njih. Najteže je uvek biti bolji – ali ne od drugih, već od sebe – zaključio je Stojanović.
Izvor: Bookvar magazin/Blic/Veljko Ivanović/M.A.
