Anja Mijović je srpska književnica i scenaristkinja. Napisala je roman Otpadnici: Slučaj prvi i slučaj drugi i Otpadnici: Slučaj treći. a, kao saradnica na scenariju, radila je i na seriji Kljun.
Ona će u Novom Sadu učestvovati na panel diskusiji Žrtve na stubu srama, gde će nakon toga družiti sa ljubiteljima književnosti i potpisivati svoje knjige.
Ovo je bio povod da o tribini popričamo sa njom. Evo šta nam je ispričala.
- U Novom Sadu će se 28. juna održati pomalo neuobičajena promocija Vaših knjiga Otpadnici, slučajevi 1, 2 i 3?
Tako je, biće to tribina na kojoj ćemo razgovarati o žrtvama sajber nasilja. Pored mene govoriće i dr Jovana Škorić, doktor političkih nauka u oblasti socijalne politike i psihoterapeut. Moderator će biti Marija Mišić, profesor srpske književnosti. Govorićemo o rak-ranama našeg društva, kriminalu na internetu, a onda odmah potom i nezrelog ili bolje reći, nemilosrdnog odnosa medija i javnosti prema žrtvama nasilja.
- Uvodna reč pripada Igoru Juriću?
Igor je gotovo jedini prepoznao da „Otpadnici“ nisu samo triler, tačnije da sam iskoristila popularni žanr u nas da iskritikujem sve ono trulo u našem društvu. Sećam se, prvi put kad sam ugledala Igora u publici, moderator tadašnje promocije Vesna Farkaš me je pitala koliko mi je teško bilo da napišem završetak „Otpadnika 1“, ima jedna jezovita scena. Tada sam iskreno priznala da sam se bukvalno razbolela zamišljajući tu scenu, a onda ućutala – jer Igor je u publici. Ja sam samo zamišljala za potrebe rukopisa – On to živi. Tada smo se spoznali i Igor a i svi aktivisti Centra za nestalu i zlostavljanu decu prate moj rad i dolaze na događanja kao podrška. Ovaj put Igor je domaćin i mislim da ćemo razgovarati o „pravim“ temama.
- Poput Jua Nesbea i Vi kroz svoje trilere provlačite aktuelne teme? Da li je to pravilo ili izuzetak kada je srpska književnost u pitanju?
Ne samo da provlačim, te teme su pokretač priče. U sva tri romana priče se baziraju na istinitim događajima, ja sam samo izmaštala razrešenje, koje nam, nažalost izmiče u stvarnosti. Mislim da je prvi Stig Lašon koristio stvarne događaje za svoja dela. Trebalo bi da bude pravilo, jer smatram da je umetnost korektiv stvarnosti.
- Koliko autori popularne književnosti imaju moć, ako ne da utiču, onda makar da skrenu pažnju na probleme koji postoje u društvu?
Moram da verujem da imamo moć, inače ne vidim poentu da uopšte pišem. Interesantno je npr. da jedna čitateljka iz unutrašnjosti nije znala da u svim većim gradovima Srbije ima dece-skitnica, to je saznala u Otpadnicima. Tačnije, sećam se, to mi je zamerila konstatacijom: „Pa nismo mi brazilska favela!“, a ja sam se potom uputila na Svratište. Ta čitateljka od tog trenutka redovno skuplja pomoć u svom gradu i šalje Svratištima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Eto, to je jedna, lepa stvar, rekao bi čovek sitnica, no ne verujem da bi se štićenici Svratišta složili, a ja sam ponosna na akciju – nisam samo tu da vas zabavim!
Razgovarao: Milan Aranđelović
