“Đavolov osmeh” – novo doba za starog Šerloka Holmsa


U Londonu krajem 19. veka u kome su još uvek sveža sećanja i rane na epidemiju kolere koja ga je pogodila u gradskom vodovodu pronalaze leš muškarca koji je stradao upravo od kolere. Vodeći engleski bakteriolog Anton Kronberg dolazi do zaključka da je ovaj čovek namerno zaražen smrtonosnom bakterijom. Ali sa kojom svrhom? Ko su počinioci i da li se iza svega krije nešto još monstruoznije od pukog ubistva? Inspektor Gibson iz Skotland jarda, kome je poveren ovaj slučaj, je još nesposobniji od legendarno nesposobnog inspektora Lestrada tako da promoćurni doktor Anton Kronberg mora da, ako želi da dođe do odgovora na ova pitanja i počinioce zločina privede pravdi, udruži snage sa najpoznatijim detektivom tog doba, Šerlokom Holmsom. Šerlok Holms lako otkriva da se iza doktora Antona Kronberga krije doktorka Ana Kronberg koja se oblači i predstavlja kao muškarac da bi mogla da „gradi“ medicinsku karijeru u konzervativnom i mizogenom 19. veku viktorijanske Engleske.

Autorka ovog romana doktorka Aneli Vendeberg se bavi ekološkom mikrobiologijom u Centru za ekološka istraživanja u Lajpcigu. Da bi obavljala ovaj posao ona, za razliku od junakinje svog romana, ne mora, ako ne želi, da se oblači kao muškarac.

Na naslovnoj strani srpskog izdanja ovog romana piše da je ovo jedna od najboljih knjiga o Šerloku Holmsu. Kao veliki ljubitelj i konzument svega što se odnosi na ovog detektiva moram da se složim sa ovim. Možda je Đavolov osmeh i najbolja priča o Holmsu koju nije napisao Konan Dojl. U poslednje vreme postoji prva ekspanzija Šerloka Holmsa, adaptacije za male i velike ekrane, nove priče i knjige, avanture mladog Šerloka Holmsa, avanture modernog Šerloka Holmsa, avanture Gaj Ričijevog Šerloka Holmsa, čak je i doktor Gregori Haus neka vrsta Šerloka Holmsa, a ove godine bićemo u prilici da pogledamo i penzionera Šerloka Holmsa koga tumači maestralni Ian Mekelen.

PROČITAJTE I OVO:  Vladimiru Tabaševiću kriv Barak Obama što nije dobio NIN-ovu nagradu

Problem sa novim sagama o Šerloku Holmsu jeste što su priče i zapleti previše naivni. Baziraju se na scenskim efektima, na novom čitanju, na odnosu između Holmsa i doktora Votsona napuštajući bazičnu ideju o Holmsu kao, pomalo ekscentričnom, posmatraču od čijeg psihološkog profila ne zavisi priča.

Čak i kada su originalni zapleti previše tanki mi moramo da oprostimo Tvorcu koji nam je podario ovog detektiva.
Za razliku od onoga što smo videli i pročitali emanacija Šerloka Holmsa u romanu Đavolov osmeh je odlična. Zaplet je pristojan i dovoljno komplikovan da ne vređa inteligenciju čitaoca, likovi su dvodimenzionalni, ali ne i uprošćeni do izgleda Čiča Gliše, odnosi između likova su lepo oslikani. Bilo je pravo uživanje čitati ovu knjigu.

Ono što je loša strana ove knjige jeste da u njoj Šerlok Holms nije ni potreban. Ana Kronberg se sasvim dobro i sama snalazi, a zbog svog trandžisanja deluje i kao zanimljiviji lik od upečatljivog Šerloka Holmsa. Ovo je slučaj kada neka sporedna uloga u pozorištu zaseni glavnu i dobije najviše aplauza publike. Holmsovo ime je ovde,može se slobodno reći, zloupotrebljeno u marketinške svrhe jer, da se ne lažemo, Aneli Vendberg je samo jedna nemačka doktorka, a ne viševekovno brendirani doktor Artur Konan Dojl.

Druga stvar koja malo „škripi“ jeste i sama junakinja romana. Ona se ponaša kao neka doktorka iz 21. veka koja se vremeplovom prebacila u 19. vek. Osim njene „šifražetkinjaste“ prirode koja još može da postoji u konzervativnoj Engleskoj tog doba ostala shvatanja i znanja doktorke Ane Kronberg su daleko ispred tog vremena. Ona kao da zna šta će se desiti u budućnosti, koja će naučna saznanja biti usvojena, a šta će biti odbačeno. Previše uspešno percipira stvarnost. Kod Umberta Eka, na primer, likovi, ma koliko obrazovani bili, oni su ipak deca svog doba i kreću se u granicama znanja petnaestog ili dvanaestog veka, a ne veka u kome živi pisac njihovih doživljaja. Oni su u svom bezgraničnom znanju ograničeni na vreme u kojem ih je „zarobio“ njihov tvorac. Ana Kronberg deluje kao žena pomalo iskliznula iz svog vremena.

PROČITAJTE I OVO:  Orhan Pamuk: Moja turska biblioteka

Knjiga Đavolov osmeh je, uprkos ovim manjkavostima, lepo napisana i predstavlja obavezno štivo za sve ljubitelje slavnog detektiva kao i za, kako sama autorka u svojoj posveti na početku kaže „…svim ženama i devojkama koje negde na svetu moraju da žive preobučene u muškarce, kako bi izbegle nasilje i ugnjetavanje – nekad, sad i u budućnosti“. U najavi su i srpski prevodi nastavaka avantura ovog čudnog dvojca što mi „holmsovci“ i „šerlokovci“ jedva čekamo.

Autor: M. Aranđelović