Anja Mijović je srpska književnica i scenaristkinja. Napisala je roman Otpadnici: Slučaj prvi i slučaj drugi, a, kao saradnica na scenariju, radila je i na seriji Kljun. Zamolili smo je da za čitaoce Bookvara otkrije svoje tri omiljene kriminalističke serije, tri njoj omiljena strana i tri domaća autora koji pišu kriminalističke romane. Mijović je, na sramotu domaćih autora, odabrala samo dvojicu. Biće da je ostalima dala domaći zadatak da se malo više potrude. Evo šta nam je odgovorila.
Tri krimi serije
The Killing – Forbrydelsen
Ovo je najubedljivija i najinteligentnija televizijska serija ikad.
Priča se vrti oko misterioznog ubistva devetnaestogodišnje devojke, a ispostavlja se da je nesrećna devojka posledica političkih intriga i korupcije u gradskoj skupštini Kopenhagena.
Gluma i režija su tako briljantni. Pre svega, treba pohvaliti pisca Sorena Svejstrupa i četvoricu koscenarista jer su osmislili najsloženiju zaveru misterije ubistva, kao i sjajne karaktere. Ne postoji prazan hod, svaka sekunda serije je bitna za priču.
Kako Amerikanci obično unerede stvar, ovde se desio presedan, pa je američki The Killing dovoljno dobar kao original. Možda zato što je kasting perfektno izveden: Mireille Enos i Joel Kinnaman su kliknuli jedno uz drugo kao puzla. Ali samo prve dve sezone. Posle ne valja.
The Bridge – Bron/Broen
U prvoj sezoni priča se gradi oko slučaja ubistva tj. leša pronađenog na mostu koji povezuje Švedsku i Dansku, tako i dolazi do saradnje između policije ove dve države. Saga i Martin su dva potpuno različita karaktera. Ona je čudna, veoma direktna, ali nimalo empatična – savršeno smišljen i odigran lik osobe sa Aspergerom. Martin hvata krivine, ne poštuje pravila, ali je drugi kraj štapa – empatije ima za izvoz. Serija koja je poprilično mračna i strahotna ima i gomile urnebesnih scena, najviše zbog Saginog ponašanja. Sofija Helin je fanastična kao Saga i najviše kriva što mi je njen lik postao jedan od najomiljenijih TV policajaca ikada!
The Bureau – Le Bureau des Legendes
Možda zato što sam skoro odgledala, ali ja ne mogu da pronađem bolju špijunsku seriju od ove.
Tri strana pisca
Stig Lašon
Najveći krivac što sam obratila pažnju na žanr trilera. Nisam kao većina triler pisaca veliki poznavalac i obožavatelj žanra, pa da sam celog života bistrila samo krimi-triler. No na trilogiju Milenijum sam pala ničice.
Ju Nesbe
Obožavam sagu o Hariju Huli, mada sam ljuta zbog poslednjeg nastavka – nisam mu poverovala. Čujem da se sprema još jedan, pitam se da li je i sam shvatio da je zglajznuo, pa će da se iskupi?
Džejms Elroj
Nisam ga proučavala dok mene ne uporediše s njim (sram me bilo), a kad jesu jedva sam dočekala da se „upoznamo“. Nismo slični po stilu, al’ kanda jesmo po završnici. Reče jedan reditelj da ja nisam napisala triler nego „štosu u glavu“. U tom smislu i Elroj stvara. Zvizne ti šamarčinu od koje ne možeš da se opasuljiš tri dana.
Dva domaća pisca
Đorđe Bajić
Gospodar pisane reči, majstor „agatokristijevskog“ zapleta, istraživač domaćeg sveta kriminalaca i starleta, nama nekima malo poznatog.
Lazar Jovanović
Tako mlad, a već majstor. Lazar je moje ovogodišnje otkriće!
